Ishrana Odraslih pasa

ISHRANA ODRASLIH PASA

Sa 9-12 meseci pas završava sa rastom i dostiže standardom predviđenu veličinu i samim tim više mu nisu potrebna mineralna, vitaminska i proteinska hraniva u istim količinama kao do tada. Kostur se dovoljno razvio i ne postoji mogućnost da dođe do nekih bitnijih poremećaja u daljem rastu i razvoju. Kod odraslih pasa najveće su potrebe u energetskim materijama, proteinima, vitaminima i na kraju mineralima. Energetska hrana (masti, povrće i žitarice) treba da čini do 80% od ukupne količine hrane, od 15-20% proteinska hraniva (meso, soja itd.). Vitamine ćemo nadoknaditi dodatkom sirove jetre i žumanca. Minerale možemo obezbediti dodavanjem svežih butnih kostiju dva puta nedeljno i to posle obroka da bi se pas igrao i jačao vilicu. Raznovrsnija ishrana u svakom slučaju obezbeđuje širi spektar neophodnih hranljivih sastojaka.

Dnevna potreba za količinom hrane je individualna i zavisi od utroška energije, odnosno od toga koliko se pas opterećuje dnevno bilo kroz fizički napor (trčanje) ili psihički (obuka) i njegove telesne težine.

Ukoliko se pas slabo kreće, njegove potrebe za količinom i kvalitetom hrane su dvostruko manje nego u pasa sa kojim se radi.

Ukoliko je pas u konstantnom treningu, dnevna ishrana je slična ishrani mladog psa: energetska hrana 70-80%, proteinska 20-30% od ukupne količine hrane, vitaminska ispod 1% i mineralna 2-5%.

Proteinska hrana može se davati i u većim količinama zbog povećanja mišićne mase psa. Energetsku hranu moramo pravilno dozirati da ne bi došlo do sakupljanja potkožnog sala.

Do sada smo govorili o hranljivim sastojcima i potrebama pasa. Ostaje večito pitanje: kolika je ukupna količina hrane koja treba da se da psu dnevno da bi se zadovoljile njegove dnevne potrebe, bilo da je reč o štenadima, mladim psima ili psima u treningu, a da pri tom održi potrebnu i željenu kondiciju. U mnogim knjigama su date tablice koje dnevne potrebe za hranom svrstavaju u tri grupe po veličini pasa: male, srednje i velike. Međutim, tačna mera se ne može dati iz jednog prostog razloga što je svaki pas poseban, i za svakog je potrebno posebno izračunavanje.

Kondicija (trenutna uhranjenost) psa je najkompetentnije merilo da li vašeg Ijubimca pravilno hranite, odnosno da li je količina hrane koju mu dajete dovoljana ili suvišna. Bez obzira u kom je uzrastu pas, njegovo trenutno stanje uhranjenosti treba da bude u radnoj odnosno izložbenoj kondiciji: ni mršav ni debeo. U slučaju da je pas mršav (izgladnela kondicija), moramo povećati ishranu za 20-40%, odnosno smanjiti ishranu ako je pas predebeo, i posle 10-15 dana utvrditi da li su ovi parametri pravilni i da li odgovaraju vašem psu. Potrudite se da sami nađete rešenje, a ako niste u mogućnosti da ovim načinom dođete do rešenja, obratite se veterinaru.

Preparate koje kupite u poljoprivrednoj apoteci treba davati po uputstvu. Kod preparata koji su za ljudsku upotrebu, posavetujte se sa nekim od stručnjaka. Ne zaboravite, koliko je važno i neophodno davati ove preparate, toliko je i opasno ukoliko se pretera sa njima.

Ishrana psa mora biti pravilna i racionalna. Iako je pas mesožder, za njegovu ishranu se koristi hrana životinjskog i biljnog porekla. Dok je hrana životinjskog porijekla bogata u prvom redu belančevinama, mastima, mineralnim sastojcima i vitaminima, dotle je hrana biljnog porekla bogata ugljikohidratima, vitaminima i mineralima.

Treba imati na umu da u gradovima psi žive kraće (oko 12 godina), za razliku od seoskih pasa koji ponekad žive 20 pa i više godina. Objašnjenje valja tražiti u prvom redu u prehrani, a i u drugim faktorima. Psi su u gradovima izloženi raznim zaraznim i drugim bolestima, raznim, neprestanim i neprijatnim stresovima (buka, smrad). Osim toga, česta je pojava da se psi u gradovima hrane ne samo hranom koja ne sadrži supstance nužne za organizam već i takvim dodacima koji nisu štetni čoveku ali jesu psu. Psu je štetno davati slatkiše koji sadrže kakao i mentol. Proizvodi mesne industrije (kobasice i konzerve) kojima se radi poboljšanja ukusa dodaju različiti začini nisu štetni čoveku ali jesu psu.
Ove stvari štetno deluju na bubrege, koji postepeno gube funkciju, što ima za posledicu pojavu povećanja koncentracije štetnih stvari u krvi, odnosno pojavu uremije, a u daljem toku i uginuće životinje. Smatra se da u urbanim sredinama nakon 6-7 godina starosti oko 90% pasa ima znakove hronicnog oboljenja bubrega sa smanjenom funkcijom za 20-30%, a katkada i do 80%. Svakako da toj pojavi doprinosi pogrešan način prehrane.

Pri pripremi hrane treba se držati načela da hrana sadrži sve potrebne sastojke, a da ne sadrži stvari (materije) štetne po pasji organizam.

Hrana treba da sadrži određenu količinu belančevina, koje služe za izgradnju tkiva, zatim masti i ugljikohidrate koji su izvor toplotne energije. Ugljikohidrate pas dobija uglavnom iz povrća i žitarica. Masnoća u hrani daje glatkoću i sjaj koži i dlaci. Minerali imaju važnu ulogu u organizmu pa je veoma važno da budu zastupljeni u dovoljnim količinama. Ukoliko to nije slučaj, onda je nužno da se posebno dodaju. Pas mora uvijek imati na raspolaganju sveže vode za piće. Vitamini su osobito važni jer regulišu funkcije pojedinih organa i moraju se osigurati u dovoljnim količinama. Vitamine treba pas da prima u hrani. U tu svrhu psima se daju: sirovi žumanac jajeta, sirova teleća jetra, kiselo mleko, svež kravlji sir, slatko mleko i dr. Ukoliko sa hranom nije moguće osigurati dovoljne količine vitamina, onda je nužno davati vitaminske preparate po uputi proizvođača. belančevine se nalaze najviše u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, jajima, a u manjoj meri i u biljnim proizvodima.

Od hrane životinjskog porekla najčešće se upotrebljavaju goveđe i jagnjeće meso, retko konjsko (može izazvati dermatoze i prolive), svinjsko meso (sadrži mnogo masti), sirove kosti (imaju slabu hranljivu vrednost), mleko (obavezno se daje štenadima; odraslim psima nije nužno), svež sir, jaja, riba (kuvana i očišćena od kostiju), mesno i koštano brašno, te krv i iznutrice. Iznutrice treba uvek kuvati. Neki psi su alergični na srce (sadrži u većem broju neke aminokiseline) pa ga stoga treba davati oprezno. Slezina sadrži znatne količine željeza, pluća su bogata vitaminom C, a jetra sadrži velike količine aminokiselina, vitamina, minerala i ugljikohidrata. Ako se psu (pogotovo malom) želi dati meso peradi, nužno je da se uklone sve kosti. Kad je rec o kostima, treba naglasiti da za ishranu psa dolaze u obzir samo velike sirove kosti jedanput nedeljno, dok male pak treba izbegavati jer mogu dovesti do začepa jednjaka i creva, kao i do drugih komplikacija. Starim psima sa lošim zubalom ne valja uopšte davati kosti.

Od važnosti je napomenuti da pas može tek polovinu sirovih vlakana probaviti u odnosu na čovjeka. Stoga nastaju česte smetnje ako se hrani stolnim otpacima. Slatkiši i šećer dovode do proliva.

Za psa je poželjno menjati vrstu mesa. Meso treba uvijek davati u manjim komadima. Od hrane biljnog porekla psima se daju:hleb, riža, povrće (krumpir, mrkva, salata, spanać i blitva). Povrće koje naduvava, kao sto je, grašak i kupus, nisu prikladni za pse. Hrana se za pse uglavnom kuva. Priređuje im se supa od mesa ili iznutrica. supom se prelije hleb isečen na male komade. Povrće se (izuzev krumpira koji se kuva u supi) iseče i prelije vrućom vodom i izgnječi. Mrkva se istruže i pomeša sa skuvanom hranom, a koštano brašno se samo pomeša sa skuvanom hranom. Hranu treba pripremati za svaki obrok i ona treba da bude kašaste konzistencije, dovoljno topla i umereno posoljena. Psima se ostavlja hrana za kratko vreme (petnaestak minuta) i nakon toga se sva preostala hrana udaljuje da se ne skupljaju muve.

Kao sto je napomenuto, osim soli, drugi začini se psima ne smeju davati iz zdravstvenih razloga (oštećenje bubrega). način pripreme hrane ima ne samo higijensku važnost već utiče i na hranjivu vrednost. Kuvanjem se razaraju mnogi vitamini, gube se i minerali, a belančevine podležu promenama, tj. zgrušavaju se i postaju teže probavljive. Najidealnije bi bilo davati hranu u sirovom stanju. međutim, sirova hrana može biti i opasna. Na taj se način mogu prenositi razne parazitarne i zarazne bolesti. Stoga je nužno psima davati uz kuvanu hranu povremeno i sirovu kao: žumanac jajeta, sveže slatko i kiselo mleko, svež kravlji sir i svežu sirovu teleću jetru.

Od važnosti je napomenuti da nagle promene dovode do probavnih poremećaja pa je stoga nužno da se svaka promena izvrši postepeno. važno je da pas dobije hranu uvijek iste konzistencije, tj. ako se nauči na kašastu nerado ce prihvatiti tečnu ili suvu, i obrnuto.

Psi se dele u 3 osnovne kategorije: veliki (bernardinci, doge), srednje veliki (nemački ovčari, ptičari) i mali psi (jazavičari, španijeli). Treba naglasiti da male psi zbog življeg temperamenta troše znatno više hrane u odnosu na veće pse. Dok pas težine 1 kg troši dnevno 141 kilogramkaloriju, dotle pas težak 50 kg troši dnevno samo 49 kilogramlcalorija po 1 kg svoje telesne težine.

Pas se za vreme jela ne sme uznemiravati. Nakon što je pojeo svoj obrok treba ga, zbog probave, ostaviti na miru, a činiju valja oprati toplom vodom i deterdzentom.

Neke vrste hrane, koje su pogodne za ljude, pa čak i druge životinje, mogu predstavljati rizik za psa zbog njegovog metabolizma koji se u mnogo čemu razlikuje od našeg. Neke namirnice izazivaju manje digestivne probleme, dok druge mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja, pa čak i smrt.

U nastavku teksta sledi kraći spisak namirnica koje ne treba koristiti u ishrani pasa. Ova lista naravno, nije kompletna, jer bi nabrajanje svega što vaš ljubimac ne sme da jede, iziskivalo mnogo, mnogo više prostora. Zato sam se trudila da se koncentrišem na, uglavnom one namirnice koje se koriste u svakodnevnoj ishrani.

- Alkoholna pića i jela koja u sebi imaju alkohol (mogu da izazovu trovanje, komu i smrt).

- Hrana za bebe (može da sadrži crni luk u prahu koji je jako toksičan za pse. Ako se daje u većim količinama treba imati na umu da hrana za bebe nema dovoljne količine minerala i vitamina koji su potrebni psu).

- Kosti ribe i živine (mogu da dovedu do opstrukcije ili povrede digestivnog sistema).

- Hrana za mačke (generalno sadrži veće količine proteina i masti).

- Čokolada, čaj, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom (sadrže kofein, teobromin ili teofilin, koji mogu da budu jako toksični i pogađaju srce i nervni sistem.

- Agrumi (mogu da izazovu povraćanje).

- Grožđe i suvo grožđe (sadrže nepoznat toksin koji može da osteti bubrege).

- Hmelj (nepoznat sastojak izaziva ubrzano disanje, ubrzan rad srca, povećanu temperaturu grčeve i smrt).

- Dodaci humanoj ishrani koji sadrže gvožđe (mogu da ometaju rad digestivnog sistema i da budu toksični za druge organe kao sto su jetra i bubrezi).

- Velike količine dzigerice (mogu da izazovu hipervitaminozu vitamina A, što pogađa mišiće i kosti).

- Mleko i drugi mlečni proizvodi (neki odrasli psi nemaju dovoljne količine enzima laktaze, koja obara vrednosti laktoze u mleku. Zbog toga cesto dolazi do dijareje. Najbolje bi bilo koristiti specijalna mleka koja u sebi ne sadrže laktozu).

- Mogu da sadrže toksine koji pogađaju ceo organizam, prouzrokuju sok i smrt).

- Crni i beli luk (sirov, kuvan ili u prahu, sadrži sulfokside i disulfide koji mogu da oštete krvne ćelije i izazovu anemiju. Beli luk je ipak, manje toksičan od crnog).

- Paradajz i krompir (sadrže oksilate koji mogu da utiču na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema).

- Sirova jaja (sadrže enzim avidin koji umanjuje absorpciju biotina (vitamin B). Ovo može dovesti do problema sa kožom i dlakom.Takođe, u sirovim jajima se često nalazi i salmonela).

- Sirova riba (može da dovede do deficita tiamina (vitamin B) sto prouzrokuje gubitak apetita, grčeve a u nekim slučajevima, kod manjih rasa i smrt).

- So (ukoliko se daje u većim količinama može dovesti do neravnoteže elektrolita u organizmu).

- Hrana bogata sećerom(dovodi do gojaznosti, problema sa zubima, dijabetesa i svih problema koje dijabetes sa sobom nosi).

- Ostaci sa stola (nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da čine više od 10% ishrane psa. Masnoću treba skinuti sa mesa a kosti ne davati).

- Kvasac za testa (može da izazove veoma bolne gasove u digestivnom sistemu. U nekim slučajevima izaziva ozbiljne probleme u stomaku i crevima).

OBROK VARIRA SA UZRASTOM

Kao ključ dobrog zdravlja i zalogaja dugovečnosti, ishrana treba da pruži psu materije uravnotežene kvantitativno i kvalitativno, da bi se pokrile njegove potrebe u pogledu nekih pedesetak neophodnih hranljivih sastojaka.

Medutim, potrebe u hrani kod psa osjetno variraju sa uzrastom. Ako želimo optimalnu dugovečnost i optimalno zdravlje, mladi, odrasli i ostareli psi treba da se hrane različito i posebno prilagođeno. Dobro organizovana ishrana omogućuje da se psu obezbedi hrana:

- prilagođena njegovom uobičajenom ponašanju prilikom ishrane, specifičnostima njegovog varenja i metabolizma ;

- dovoljna i uravnotežena u zavisnosti od njegovog okruženja ;

- privlačna, ali i ekonomična po mogućstvu.

Iako je tržište industrijske hrane za domaće životinje danas u punom zamahu, ipak ostaje činjenica da se znatan deo populacije pasa u Francuskoj još hrani tradicionalnom hranom. Kaše spravljene kod kuće, u vidu domaćih porcija, još predstavljaju suštinski dio u obrocima pasa. Prodor industrijske hrane sigurno je sve snažniji svake godine ali, iako je 62 % vlasnika redovno kupuju, 23 % i dalje hrani svog psa isključivo ostacima hrane sa trpeze.

ODRASTAO PAS

U zrelom dobu, pas može da odahne, ili da se nađe u situaciji koja iziskuje prilagođavanje ishrane. Ishrana za održavanje namenjena je sledećim psima:

- odraslim sa normalnom aktivnošću;

- psima u kućici prilikom odmaranja;

- sportskim i lovačkim psima prilikom odmaranja;

- kujama koje nisu u periodu reprodukcije.

Aktivnost psa retko je svedena na minimum. Otuda ne treba psa samo održavati, već postići stanje optimalnog zdravlja, izbjegavajući sklonost ka debljini, tako čestoj kod psa. Glavne karakteristike pravilne ishrane za održavanje su:

- održavati težinu dobrom svarljivošću namirnica, bez prereranog unošenja masnih materija;

- čuvati ljepotu kože i dlake zahvaljujući velikom bogatstvu u esencijalnim masnim kiselinama, neophodnim aminokiselinama, kao i u vitaminima grupe B. Svaku porciju treba, dakle, tako sastaviti da se ispoštuje sledeća nutriciona ravnoteža, koja izgleda optimalna za odraslog psa:

- 25% proteina;

- 10% masnih materija;

- 3% biljnih vlakana;

- 1,2%kalcijuma;

- 1%fosfora.

Za domaće porcije, može se zapamtiti sledeće pravilo:

- 1/3 mesa;

- 1/3 pirinča;

- 1/3 povrća;

- dodati neprženo biljno ulje i mineralno-vitamnisku dopunu u prahu. Prosecno, treba dati 60 grama ove mešavine dnevno po kilogramu telesne težine.

OSTARELI PAS

Starenje je uzrok ćelijskih, metaboličkih i organskih promena čija važnost kod psa još nije dovoljno sagledana. Govoriti o ostarelom psu svodi se na razmatranje perioda koji počinje od 8. do 9. godine, tokom kojih se smanjuje sposobnost životinje da odgovori na povećani stres (psihološki napor, bolest). Dokazano je da svaka greška u ishrani, bez obzira na starost životinje, može ubrzati proces starenja. Obrok ostarjelog psa mora biti u skladu sa sledećim pravilima:

- globalno kvantitativno smanjenje za oko 20%, zbog smanjene fižicke aktivnosti;

- malo povećanje procenta proteina (27-28 %) da bi se zadržala optimalna nutriciona ravnoteža. Pojedini preporučuju veće smanjenje proteina kod starog psa, ali to je škodljivo i neophodno je samo u slučaju bubrežne insuficijencije;

- povećanje količine vitamina, kao i biljnih vlakana za dobar rad creva. Naravno, porciju je moguće prilagoditi prema vrsti ishrane koju budete odabrali:

Kilogram domaće porcije obuhvataće sledeće sastojke:

- posnu govedinu 270 g

- jetru 80 g

- kuvani pirinač 400 g

- psenične mekinje 160 g

- tvrdo kuvano celo jaje 80 g

- 1 kafenu kasičicu suncokretovog ulja;

- 1 kafenu kasičicu kokosove biljne masti;

- 2 kapsule masne kiseline.

Mešavina gotove hrane u istom opsegu biće sastavljena na sledeći način:

- 50 % hipokalorične hrane;

- 25 % hrane "fizio-rast";

- 25 % hrane "fizio-dopuna". možete se isto tako odlučiti da psu dajete kompletnu dijetetsku hranu. Sasvim je moguće poboljšati izglede na duži zivot ostarelog psa sprečavanjem procesa starenja.

SPECIJALNI JELOVNICI

Ako je uzrast psa bitan faktor variranja nutricionih potreba, njegovo fiziološko stanje je to još u većoj meri. Svrha savremenog hranjenja je da obezbedi optimalnu ishranu prilagođenu i izdiferenciranu u zavisnosti od toga da li se ona odnosi na kuju u periodu laktacije, na štene od tri meseca, hrta pri treniranju ili vučnog psa prilikom takmičenja. U svim tim slučajevima, nije potrebno povećavati uobičajene porcije, već varirati njihov sastav u skladu sa zahtevanim naporima.

KUJA U PERIODU REPRODUKCIJE

Dok period reprodukcije ne utiče na nutricione zahteve kod mužjaka, on naprotiv izrazito menja takve zahteve kod ženke. Ciklus reprodukcije praćen je ciklicnim razvojem potreba sa smanjivanjem perioda manjih zahteva (održavanje) i drugih sa većcim inutricionim zahtevima.

PERIOD ESTRUSA

Ovaj perod ne nameće posebne zahteve,ženka treba da bude samo u dobroj kondiciji. Tako na primer, omršavljenoj kuji treba tokom tih trideset dana davati nešto više hrane( do 10% iznad režima za održavanje). I obrnuto, suviše debela ženka treba da se vrati na svoju idealnu težinu, a da se pri tom ipak ne podvrgne strogoj restrikciji hrane, koja ne pogoduje plodnosti. Ishrana u periodu estrusa treba da pospeši ovularno sazrevanje i dakle, poboljša plodnost, bez rizika da se kuja suviše ugoji,što bi izazvalo probleme pri stenjenju.

SKOTNOST

Ona ne izaziva osetno povećanje nutricionih zahteva tokom prvih šest nedelja. Zauzvrat, ubrzanje razvoja fetusa (95 % težine fetusa postiže se između 4. i 62. dana skotnosti) iziskuje povećano unošenje hranljivih sastojaka za 20 do 25% U poslednjoj sedmici povećanje zahteva postaje oprečno smanjenju apetita (prvenstveno uzrokovano značajnim povećanjem zapremine i težine abdomena), namećući izmenu energetske gustine, kvaliteta porcije u pogledu ukusa i hranljivosti, kao i novu raspodelu obroka. Treba, dakle, garantovati:

- optimalnu vitalnost nošenja;

- stabilnost težine ženke, pri čemu uvećanje ukupne težine ne treba da premaši 10% (znatan razvoj grudnih žlezda).

LAKTACIJA

Nasuprot dva prethodna perioda, period laktacije uzrokuje znatno uvećanje nutricionih zahteva. To je posledica izuzetnog bogatstva kujinog mleka (naročito bogato masnim materijama i proteinima) i velike mlečnosti majke. Proizvedena količina može bti veoma velika; na primer, kuja od 17 kg koja doji četri šteneta, proizvodi do 1,3 kg mleka dnevno! Laktacija, dakle, iziskuje jaču hranu. Ako se apetit kuje povećava sa proizvodnjom, njene nutricione potrebe u vršnom periodu laktacije (između 3. i 5. sedmice) treba da budu pokrivene povećanim unošenjem naročito proteina, masnih materija, kalcijuma i vitamina A. Znatno uvećanje zahteva tokom te faze nameće potrebu da se svakodnevna porcija podeli najmanje na tri obroka. Samim tim, treba uveliko povećati energetsku gustinu hrane njenim obogaćivanjem masnim materijama. Kuja koja doji više od četri šteneta trebalo bi redovno da uzima hranu sa više od 4,2 kilokalorija po gramu suve materije. U tim uslovima, ona može utrošiti svu energiju neophodnu za pokrivanje potreba laktacije, a bez rizika da preterano oslabi. tako, za kerušu težine 22 kg koja doji šest štenadi, neophodno je skoro 4 kg vlažne hrane dnevno, a svega 1,5 kg suve hrane "stres". Ova manje opterećuje pri varenju i dopušta raspodelu obroka tokom dana.

RADNI PAS

Da bi se shvatile nutricione potrebe psa koji radi (lovački pas, pas za sport), veoma je bitno proučiti energetski metabolizam pri naporu. Fiziologija kontrakcije mišića (vežbe) sastoji se u pretvaranju potencijalne energije u mehaničku sa učinkom od 20-25 %. Energija koja se oslobađa pri razlaganju hrane ne koristi se neposredno za rad mišića. Ona se napre vrednuje za proizvodnju jedinog hemijskog jedinjenja koje mišićna ćelija može neposredno da iskoristi: A.T.P. (adenozin-trifosfat). Pretvaranje A.T.P. u A.D.P. (adenozin-difosfat) i u neorganski fosfor pruža tada energiju odmah raspoloživu na mišićnom nivou. A.D.P. bi se mogao uporediti sa praznom baterijom koju treba napuniti da bi ponovo funkcionisala. Kao intracelularni vektor energije, A.T.P. deluje, dakle, kao skladiste energije za stalno snabdevanje. Tri sistema dopuštaju ponovno uspostavljanje ukupne rezerve A.T.P.:

- sistem A.T.P.-C.P. (fosfatni kreatinin), ili sistem fosfata;

- anaerobna glikoza, ili sistem mlečne kiseline;

- aerobni sistem, ili sistem kiseonika.

Sva tri funkcionišu na principu spregnutih reakcija.

One direktno uslovljavaju fiziološke, metaboličke, hematološke i endokrine odgovore životinje. Otuda neophodnost kvantitativnog, a naročito kvalitativnog prilagođavanja obroka prema zahtevanom radu: trkački hrt neće biti hranjen na isti način kao lovački pas, pas za odbranu ili vuču. Te faze predstavljaju tri metaboličke etape:

- prva traje od deset do trideset sekundi. Energija već prisutna u mišiću (A.T.P. fosfatni kreatinin) dobija vrijednost u odsustvu kiseonika (to se naziva mlečnom anaerobiozom);

- druga etapa ne traje duže od nekoliko minuta; dolazeći odmah posle prve, ona se odvija takođe bez kiseonika, ali koristi mešovite ekstracelularne energetske rezerve (glikoza u krvi, glikogen u jetri) i dovodi do nagomilavanja mlečne kiseline (ogranicavajući faktor srednjeg napora). To se odnosi na hrtove i pse za odbranu;

- treća, koja se pojavljuje posle dva do tri minuta napora, odvija se u prisustvu kiseonika. Za nju je karakterističan dugotrajni napor i ona koristi prvenstveni energetski elemenat psa, a to su lipidi. To je faza koja se tiče naročito lovačkih ili vučnih pasa.

DODACI ISHRANI-KALCIJUM I FOSFOR

Kalcijum i fosfor su dva najbitnija minerala u organizmu. Dnevne potrebe variraju, u zavisnosti od starosti i statusa psa. Deficit ovih elemenata, kao i njihov suficit su česte pojave, tako da se mora voditi računa o njihovom pravilnom odnosu.

Kalcijum (Ca)

Od svih minerala, potreba za kalcijumom je najveća. Kalcijum je neophodan za mnoge procese u organizmu, uključujući pravilan razvoj i formiranje kostiju, koagulaciju krvi, rad mišića i prenos nervnih impulsa. Veoma je širok spektar namirnica koje sadrže kalcijum. Kosti, mlečni proizvodi, mahunaste biljke sadrže velike količine kalcijuma, dok žitarice i meso sadrže veoma male količine ovog minerala.

Fosfor (P)

Fosfor je drugi mineral koji mora da bude zasupljen u ishrani u relativno velikoj količini. Potreba organizma za ovim mineralom je nešto manja nego za kalcijumom. Meso je veoma bogato fosforom ali izuzetno siromašno kalcijumom. Zbog toga je deficit fosfora čest problem kod biljojeda, mada se ponekad,veoma retko, javlja i kod pasa i mačaka. Zapravo, suficit fosfora, koji dovodi do otkazivanja bubrega, je mnogo češći problem.

Odnos kalcijuma i fosfora

Mnoge namirnice su siromašne kalcijumom a bogate fosforom, a dešava se i da su vrednosti kacijuma i fosfora, u pojedinim namirnicama, jednake. Zbog toga, odgovarajući odnos kalcijuma i fosfora u ishrani, može biti veliki problem, ukoliko se ne dodaju određeni minerali. Veoma je važno da ova dva minerala budu u zastupljena u odgovarajućem odnosu, tj. 1,2:1 u korist kalcijuma.

Deficit kalcijuma

Deficit kalcijuma je ranije bio mnogo češći problem. On se javljao kao rezultat ishrane bogate mesom, koje sadrži puno fosfora a jako malo kalcijuma. I ukoliko se psu ne nadomesti kalcijum u ishrani kod njega dolazi do skeletne anomalije. Kosti postaju meke, tanke i krte. Srećom, jedna od prednosti komercijalne hrane je dobra izbalansiranost, tako da se ovaj problem retko javlja kod pasa koji se hrane ovom hranom. Naravno, ovo ne važi za period skotnosti kuja i period laktacije kada je neophodno povećati vrednosti kalcijuma u ishrani. Medutim, ukoliko dajete dovoljnu količinu kalcijuma ali ne i fosfora, to može da dovede do loše absorpcije i iskorisčenosti kalcijuma. Zato je odnos ova dva minerala u ishrani jako bitan.

Suficit kalcijuma

Ukoliko hranite psa hranom koja je bogata kalcijumom i pri tom dodajete kalcijum u obliku raznih preparata, možete imati problema, naročito ako su u pitanju mladi psi koji naglo izrastaju. Naime, izgleda da postoji veza između slučajeva hipertrofične osteodistrofije, displazije kukova i prevelike količine kalcijuma u ishrani. U najnovijim istraživanjima psima je davan kalcijum u mnogo većoj količini od propisane. Ovi rezultati uporedeni su sa slučajevima gde su psi kojima je davana normalna ili umanjena količina kalcijuma, takođe obolevali. Kao što se i očekivalo, psi koji su imali suficit kalcijuma u organizmu, imali su mnogo više problema sa skeletnim anomalijama, pa čak i sa displazijom kukova.

Mnogi ljudi su prihvatili rezultate ovih istraživanja i primenili ih u ishrani svojih ljubimaca tako sto su im davali hranu sa nešto manje kalcijuma od preporučene doze. To se uglavnom dešavalo sa vlasnicima koji gaje velike rase, u nadi da će tako smanjiti pojavu displazije kukova. Međutim, ne postoje studije o tome da hrana sa manjom dozom kalcijuma sprečava pojavu displazije kukova, u odnosu na dobro izbalansiranu, komercijalnu hranu za štence. Naime, nije loše hraniti štenad velikih rasa specijalnom formulom ishrane, ali ne postoje nikakvi konkretni dokazi da je to bolje nego ishrana štenaca izbalansiranom hranom za štenad svih rasa.

Da rezimiramo

Kalcijum i fosfor deluju zajedno u organizmu u cilju pravilnog rasta i formiranja strukture skeletnog sistema. Deficit ili suficit jednog od ova dva minerala, mogu da dovedu do problema u razvoju skeleta, naročito kada su u pitanju štenci. Veoma je važno da su kalcijum i fosfor u ishrani zastupljeni u pravilnom odnosu. Ovakvi problemi se retko kada događaju u poslednje vreme zbog pristupačnosti komercijalne hrane koja je dobro izbalansirana i prilagođena za svaki period razvoja psa. Ako se problemi ipak pojave, to se uglavnom dešava kod vlasnika koji svoje pse hrane domaćom hranom i često preteraju sa raznim dodacima u ishrani, naročito kada su u pitanju mladi psi koji naglo izrastaju. Ne postoje studije koje pokazuju da su nove formule za ishranu štenaca velikih rasa uspešne u otklanjanju problema sa razvojem skeleta, ali one, u svakom slučaju, garantuju dobro izbalansiranu ishranu, koja tokom vremena, može biti od izuzetnog značaja.